Срђан Алексић, узор младим генерацијама
Срђан Алексић је бранио свог комшију Алена Главовића, Бошњака који је био мета напада само зато што је "другачији". Тукла су га четворица војника, на сред улице и пред сведоцима, испред полицијске станице. Срђан Алексић му је прискочио у помоћ и Главовић је успео да побегне, али су војници после тога наставили да ударају Срђана Алексића све док се није онесвестио. После шест дана у коми, преминуо је, а касније је Војни суд осудио кривце за Срђанову смрт на свега па по две године и четири месеца затвора.
Нажалост, иако је Срђан Алексић постао херој кога не препуштамо забораву, чини се да је актуелни режим Александра Вучића врло благонаклон према ратним злочинцима, којима се цртају и чувају мурали по нашим градовима, уместо да се почаст ода херојима попут Срђана Алексића. На то не смемо да пристанемо.
Kао што је написао Срђанов отац, да је Срђан "умро вршећи своју људску дужност", тако се и ми данас поносимо Срђановим херојством. Срђан Алексић може и треба да буде узор младим генерацијама, а на нама је да се побринемо да не постоји ниједна млада особа у Србији и региону која не зна како је Срђан Алексић живео и изгубио живот.
Информативна служба Демократске странке