Јавни интерес и људи без путера на глави - то је наш мото

„У Србији се избори не користе као демократско средство одлучивања и провере воље грађана на четири године, већ као средство којим се он (Александар Вучић, прим.) одржава на власти и могу се дестити кад год њему падне на памет. Овде су ванредни избори редовна појава. Зато ми већ почињемо да се припремамо.“

Овако је председник Демократске странке, Зоран Лутовац, образложио своју посету Општинском одбору ДС-а у Горњем Милановцу и повод за састанак који је одржао с члановима Одбора у понедељак, заједно са потпредседником Бранимиром Јованчевићем и председником Центра ресорних одбора странке, Владом Пешићем.

На питање новинара зашто ДС не напусти праксу сталног деловања у опозиционим савезима, пошто грађани оправдано у такве конструкције губе поверење, и наступи самостално како би њени бирачи знали тачно за кога гласају, а странка избегла штету због непринципијелности других и по правилу брзих распада таквих савеза, Лутовац каже:

– ДС је сада ДС више него што је икада била у својој историји, само што ми немамо прилику да то покажемо грађанима. Немамо приступ медијима с националном фрекфенцијом, док ови други, такозвани независни медији, имају неку своју агенду у којој се опозиција третира као да су сви исти. Како ви мислите да дођете до промене ако идете појединачно? Финансијски сте пре свега исцрпљени. Ми смо наследили странку са три милиона еура дуга. Сад имамо око милион. Ја сам наследио туђе дугове. Ти који су направили дугове, отишли су у друге странке, а ми враћамо њихове дугове и мењамо њихове лоше праксе. Само да подсетим, ДС је била најјача кад је имала испод три посто подршке, а њен лидер, Зоран Ђинђић на један и по посто подршке. Немојте, дакле да гледате само рејтинг. Гледајте шта странка ради и какав људски капацитет има. Идеја тих савеза је да се добије у збиру више него што би се добило појединачно. Како је Милошевић пао? Не тако што је ДС била екстремно популарна и јака, него зато што је била стуб окупљања. Да, ми хоћемо најпре да изградимо себе, али и стратегије за неке ближе програмске коалиције. А онда, када то буде неопходно како би се и овај режим склонио, и за сарадњу са свима који искрено желе да се све ово што нам се дешава у држави исправимо.

На који то начин сада граде себе и да ли је посета милановачком одбору знак опште „мобилизације“ у ДС и њеним одборима по Србији, или је у питању изолован случај, одговорио је:

– Нема бољег начина да се ојача инфраструктура странке од припреме за локалне изборе. Грађани су за то најзаинтересованији, јер се тичу њиховог непосредног живота, да међу онима које познају профилишу политичко поверење за вођење неке општине. Сада радимо на томе да означимо места у Србији где можемо да остваримо добар резултат, где имамо поуздане, добре људе, за које ће њихови суграђани да гласају. Зато већ путујемо по Србији. То је један од начина, јер народ мисли ако се један дан не појавите на телевизији, да не радите ништа. А није тако, ми радимо стално, јер у Србији се избори не користе као демократско средство одлучивања и провере воље грађана на четири године, већ као средство којим се он (Александар Вучић, прим.) одржава на власти и могу се дестити кад год њему падне на памет. Овде су ванредни избори редовна појава. Зато ми већ почињемо да се припремамо. Међутим, у оваквим околностима, када немате владавину закона, немате могућност да то представите и објасните, они о ДС-у углавном знају преко онога што им прича Александар Вучић и те мантре о жутим лоповима. Жути лопови не постоје у Демократској странци. Они су сада у СНС-у или другим партијама. То не значи да ми бежимо од грешака из прошлости. Напротив, с њима се отворено суочавамо. Било их је, али ништа добро у Србији што је урађено, није урађено без Демократске странке. Питајте сељаке, рецимо, колике су субвенције биле тада, а колике су данас?

Питање колика је одговорност самих странака за то што је слобода медија, на њихову штету ограничена или је уопште нема, и зашто се из изјава опозиционих политичара често стиче утисак да су медији ти на које се преноси одговорност за неуспехе опозиције, за Лутовца је питање ко о томе одлучује: ауторитарне странке и режими, који игноришу закон, или демократске, које га поштују.

– Не преносимо одговорност на медије. Аил не заборавите, медији су четврти стуб власти у свакој демократској држави. Нису они луксуз за поједине. Медији су неопходан састојак сваке демократије. Тамо где нема слободних медија, нема ни демократије. То што ми имамо Твитер, Фејсбук, Инстаграм, то не значи много у смисли представљања политичких порука. Тамо грађани иду углавном да се забаве, а суштински се и већински информишу преко дневника у пола осам РТС-а. То је кључ информисања. Ми на тај јавни сервис имамо право, јер је он наш, свих грађана, то каже Устав. А РТС је заробољен и понаша се као пропагандно средство Александра Вучића. Па и приватни медији; они имају право на своју уређивачку политику, али немају право да буду непрофесионални и прећуткују теме од националног интереса, а имају националну фрекфенцију. Откуд њима право да прећуте све ове афере, од Крушика па надаље? Дакле, када би грађани били истинито и потпуно информисани, другачије би се понашали и другачије би формирали своју изборну вољу. Кажу: „Идите од врата до врата ако немате медије“. Па, мени од врата до врата треба петнаест година да објасним нешто и обиђем два милиона људи, а Вучић то уради у једној емисји кад год пожели. Чак и у таквим условима, оно што добијемо, неколико минута на РТС-у, „Реч на реч“ рецимо, то што кажем осети се међу људима већ сутрадан и већ нам прилазе, зову, мењају поглед на неке ствари, а о некима први пут чују. Замислите онда шта би било да нам је простор у медијима равноправан са режимом, онако како Устав налаже? Не тражимо ништа више ни мање од тога.

Да ли очекује да ће људи у Србији разумети деловање ДС-а, нарочито по питању његовог става о сукобу Русије и Украјине, и колико то може да штети баш у тренутку када странку желе да ојачају, Лутовац је недвосмислен. Подсетимо, он се у конкретном случају залаже за увођење српских санкција Русији и јасан курс ка ЕУ. У општој популацији, међутимм, присутан је већински отклон од таквог становишта.

– Некада морате да доносите исправне одлуке биле оне популарне или не. Тако је било и у време Ђинђића, знам јер сам му био саветник. Говорио је: „Није моје, да као политичар, доносим популарне одлуке, него одлуке које су корисне за народ.“ Наш став према рату у Украјини је принципијелан. Рекли смо да је то флагрантно кршење територијалног интегритета. Јер ако тако кажемо у случају Косова, то исто морамо да кажемо и у случају Украјине. Да се не понашамо емотивно, него у интересу наше државе, ма о коме је реч. Земља А напала је земљу Б. Да ли је то агресија? Јесте. Да ли онда ви подржавате земљу А или земљу Б? Ако подржавате А, подржавате Русију, значи не подржавате Б или Украјину, што опет значи да не подржавате да Косово остане у Србији. Морате имати неки принцип. Србији, која се позива на Међународно право, а не може да се позива на силу као Русија, Америка и сличне, једина је нада то Међународно право. А ако се већ позивамо на њега, не можемо да га на једном месту не видимо, а да га на другом захтевамо и тражимо. За другог није важно, али за нас мора да важи? То не бива. Ја сам свестан чињенице да људи овде реагују емотивно, и да наш став није популаран, али политичари морају да сносе одговорност за рационалне одлуке. Те емоције у овом случају нису корисне ни за оне који их имају и осећају. Они ће то схватити и осетити на својој кожи кад буде касно. Политичар мора то да разуме на време и да то предупреди. Осим тога, ми имамо јасно дефинисану спољнополитичку стратегију земље. Она каже да су то европске интеграције. И нема ту шта Вучић да се консултује са Демократском странком или било ким у вези с тим. Има да спроводиш ту политику. Да доносиш мере које иду у том правцу. Неко би хтео да се о томе расправља у Скупштини. Шта ту има да се расправља? Тамо можемо само да разговарамо о томе да ли напуштамо ту стратегију или не. То је тема за Скупштину, с спровођење за Владу. И док се ту не промени политика државе, нема шта да се прича, мора да се спроводи оно што је већ на снази.

На питање новинара какву Владу очекује и ко би могао да је води, предсеник ДС-а је рекао:

- Не знам ко ће формално бити на челу Владе, али вероватно ће фактички бити као и до сада, дакле Вучић и његов брат Андреј. Они ће да воде ту владу заједно са фамилијом и политичким крилом организованог криминала. Ја их тако зовем, јер они су то, они омогућавају да организовани криминал несметано пљачка грађане ове државе. Они им омогућавају амбијент, не поштују законе и воде политику која није у интересу грађана. Јер ако ми плаћамо путеве по 2,3 и више пута скупље него наши суседи, шта је то у питању него корупција, шта је то у питању него криминал. Дакле, морамо да ствари назовемо јасним именом. Лутовац је при посети Милановачком одбору ДС-а истакао да странка наставља са успостављањем нових пракси после периода стагнације. Како је истакао јавни интерес ће им у правом смислу бити на првом месту, окупљање људи "без путера на глави", који су таквом интересу превасходно посвећени и нису се огрешили о грађане и државу, затим странци, па тек на крају личној и каријерној амбицији. Такви људи, како је оценио, не постоје ни у једној другој странци. Социјалдемократска орјентација савременог типа, оштра опозиција овом режиму и проевропска орјентација основни су стубови на којима граде ДС, што подразумева како су навели јачање средње класе, ослобађање привреде непотребних намета и зависности од страначких структура на власти, као и успостављање равнотеже код права и обавеза оних који раде и оних који имају капитал.


Информативна служба Демократске странке