Јованчићевић: Однос власти према животној средини је неискрен
Однос власти према животној средини се најбоље огледа у изјави самог председника од пре неколико година. Он је рекао да поједине стране компаније долазе у Србију зато што у њој не морају да у оквиру својих производних процеса улажу средства ради заштите животне средине.
Kада кажете да ни власт, ни опозиција нема искрен однос према заштити животне средине на шта конкретно мислите? У којој мери се питање заштите животне средине политизује и од стране власти, али и опозиције?
Однос власти према животној средини се најбоље огледа у изјави самог председника од пре неколико година. Он је рекао да поједине стране компаније долазе у Србију зато што у њој не морају да у оквиру својих производних процеса улажу средства ради заштите животне средине. Говорило се том приликом највише о кинеским компанијама. Изненађујуће је са којом је лакоћом наш председник изнео такав став. Однос према животној средини власт је у последњих неколико година донекле променила, али не као резултат искреног самоиницијативног заокрета који би водио решавању нагомиланих проблема, већ због тога што бива сатерана уза зид под политичким притисцима уоквиреним екологијом и животном средином. По ко зна који пут популизам власти, као њена основна идеологија, избацује неку тему у први у план. Овог пута то је била животна средина. Постоје опозиционе странке, или оне које себе тако називају, на које се може применити идентична интерпретација. Лично сам срећан што сам у Демократској странци нашао истомишљенике, професионалце у области животне средине и њене заштите, који су у странку и ушли да би покушали да направе искрене продоре у овој области, и од Србије коначно начине пристојну државу. За такве своје жеље и планове смо добили чврсту подршку председника странке, господина Зорана Лутовца, и његових најближих сарадника. Очекујем да такав став према животној средини заузму и наши коалициони партнери.
Да ли је животна средина тема на којој би Вучић и СНС могли да изгубе изборе?
Из разлога који сам већ навео, СНС ће на предстојећим изборима свакако наступати и са идејама које су у вези са заштитом животне средине. Међутим, мислим да ће декларативни карактер у њиховим наступима бити лако уочљив. Они немају у свом чланству нити једну особу која је у свету екологије и животне средине препознатљива, и која би својим ауторитетом могла да одбрани став о искреној посвећености. Међутим, питање је у коликој мери су ове теме за њихове гласаче важне и интересантне. Другим речима на питању екологије они не могу ништа да добију, али, стиче се утисак да не могу ни много да изгубе, бар када је у питању број њихових гласача.
3. Kако објашњавате то што су поједини еколошки покрети успели да покрену велики број људи? Могли ли они мобилисати до сада пасивно бирачко тело да изађе на изборе?
Појава еколошких покрета је од велике важности. Истина, међу њима има и оних који су основани из политикантских разлога, без искрене жеље да се животна средине сачува и заштити од даљег урушавања. Сигуран сам да су у такви покрети у мањини. Међутим, сви они заједно успевају да код одређеног броја опозиционо оријентисаних грађана пробуде друштвени активизам. Тако пробуђени грађани, верујем да ће на наредне изборе желети да изађу. Гласаће за неко од еколошких удружења, уколико она на изборе изађу, за политичку странку која у свом програму има препознатљив еколошки карактер, или чак за политичку опозициону опцију без препознатљивог еколошког предзнака. Kод неких је животна средина служила само као средство за буђење опште политичке свести.
4. Представници академске заједнице јесу подигли свој глас против неких штетних пројеката, попут метроа и намере да се гради на подручју Макиша. САНУ се изјаснила о пројекту Јадар. Али је генералан утисак да су ипак Ваше колеге у целини биле суздржане. Kако то објашњавате?
Видели смо како је прошао Грађевински факултет, а готово свакодневно слушамо шта о проректору Ратку Ристићу говори власт. У јавности је доста заступљен став да је један од разлога дугог опстајања на власти једне овако и оволико лоше политичке опције индолентан однос и друштвени пасивизам српских интелектулалаца. На мети су највише наше водеће академске установе, САНУ и државни универзитети, пре свега овај наш у Београду. Да, у прошлости, посебно током деведестих година, наставници универзитета (заједно са студентима) и академици су били неупоредиво активнији, и по многима су били носиоци свргавања с власти диктатуре Слободана Милошевића. Данас су демократске слободе заједно са медијским слободама и независним деловањем институција, слично том периоду, на екстремно ниском нивоу. Врло је сложено питање зашто онда нема интензивнијег активизма међу српским интектуалцима. Појединци у Академији и на Универзитету својим деловањем као да покушавају да пробуде и остале. Морамо да се надамо да ћемо у томе успети.
5. Мислите ли да ће Одбор за заштиту животне средине који је формиран на Београдском универзитету помоћи да се стање поправи?
Свакако је добро што је такав одбор формиран. Мислим да ће га водити проректор, професор Ратко Ристић. Једном приликом смо дуго разговарали на тему малих хидроелектрана. Деловао је доста убедљиво. Тако да ја лично не сумњам у његову искреност. Да ли ће животна средина бити иницијална каписла на Универзитету, када је питању буђење наставника из зимског сна, као што су то била еколошка удружења на општем друштвеном нивоу, остаје да се види. Међутим, сигурно да власт неће бирати средства да то спречи.
6. Много путујете по Србији. Kакво је, по Вашем мишљењу, стање животне средине? Да ли је Рио Тинто наш највећи проблем како се сада чини?
Веома је важно да се у условима екстремно високе корупције у друштву спречи отварање рудника јадарита у српском Подрињу. Врло проблематичан технолошки поступак добивања литијума и његових соли из руде, формирање огромног јаловишта, девастирање на стотине хектара плодних ораница, упропашћавање хидролошког система целог једног региона, и све то уз срамотно ниску рудну ренту, чине цео овај пројекат неодрживим. Ми не можемо да будемо против развоја рударства у Србији. То јесте врло важна привредна грана, али под оваквим друштвеним околностима када се одлуке доносе нетранспарентно у кругу малог броја људи, под потпуно недефинисаним критеријумима, више је него ризично по друштво започињати било какав већи пројекат у Србији, а посебно отварати рудник овог типа и оволиког габарита. Спречавање отварања рудника јадарита на време би онемогућило отварање једног новог великог еколошког проблема у Србији. Међутим, тиме се не решавају они други бројни проблеми који се односе на квалитет и загађење свих сегмената животне средине. По питању квалитета ваздуха, вода и земљишта Србија је на европском зачељу. Највише се осећају и на здравље су најпогубније бројне загађујуће супстанце у ваздуху наших градова. С друге стране, највидљивији је расути комунални отпад по јавним површинама. Дивље депоније већ одавно су знак распознавања наше државе. Просто је невероватно да у времену када се о животној средини толико у јавности говори и пише, реално стање буде толико лоше. По мени је то врло сложен социолошки проблем. То превазилази оквире нас природњака, хемичара, еколога, биолога, физичара, физикохемичара, и дубоко залази у делокруг рада филозофа, социолога, историчара, психолога, па и лекара. Неопходно је са једног декларативног принципа прећи на јасно дефинисан и стратегијски приступ. Такав приступ морао би да обезбеди здравију и лепшу животну средину у Србији, на конкретан и ефикасан начин, како би резултати на терену били видљиви у што краћем року.
7. Замерате медијима што нису били заинтересовани за недавни научни скуп који је окупио водеће стручњаке. Kажите нам више о томе. У Новом Саду је у првој недељи децембра прошле године одржан велики европски научни скуп о хемији животне средине. Презентовано је око 150 научних радова аутора из Србије, региона, и скоро свих земаља Европске Уније. У врло тешким епидемиолошким условима скуп је организован на врло високом нивоу. Организатор је била Европска асоцијација за хемију животне средине, а локални организатори су били две реномиране академске институције, Матица Српска и Српско хемијско друштво. Нови Сад и цела Србија имали су прилику да виде шта је то најновије у области хемије животне средине у Европи. Међутим, изузимајући најаву на телевизији Војводине, две недеље пре почетка, један овакав скуп, упркос бројним позивима, није забележила нити једна новинарска екипа. И то баш у времену када се о екологији у Србији толико прича. Да ли је онда потребно коментарисати ниво искрености српског друштва када је у питању посвећеност здравој и лепој животној средини?
Др Бранимир Јованчићевић, професор на Хемијском факултету, Универзитета у Београду и потпредседник Демократске странке
Интервју објављен у дневном листу Данас
Однос власти према животној средини се најбоље огледа у изјави самог председника од пре неколико година. Он је рекао да поједине стране компаније долазе у Србију зато што у њој не морају да у оквиру својих производних процеса улажу средства ради заштите животне средине. Говорило се том приликом највише о кинеским компанијама. Изненађујуће је са којом је лакоћом наш председник изнео такав став. Однос према животној средини власт је у последњих неколико година донекле променила, али не као резултат искреног самоиницијативног заокрета који би водио решавању нагомиланих проблема, већ због тога што бива сатерана уза зид под политичким притисцима уоквиреним екологијом и животном средином. По ко зна који пут популизам власти, као њена основна идеологија, избацује неку тему у први у план. Овог пута то је била животна средина. Постоје опозиционе странке, или оне које себе тако називају, на које се може применити идентична интерпретација. Лично сам срећан што сам у Демократској странци нашао истомишљенике, професионалце у области животне средине и њене заштите, који су у странку и ушли да би покушали да направе искрене продоре у овој области, и од Србије коначно начине пристојну државу. За такве своје жеље и планове смо добили чврсту подршку председника странке, господина Зорана Лутовца, и његових најближих сарадника. Очекујем да такав став према животној средини заузму и наши коалициони партнери.
Да ли је животна средина тема на којој би Вучић и СНС могли да изгубе изборе?
Из разлога који сам већ навео, СНС ће на предстојећим изборима свакако наступати и са идејама које су у вези са заштитом животне средине. Међутим, мислим да ће декларативни карактер у њиховим наступима бити лако уочљив. Они немају у свом чланству нити једну особу која је у свету екологије и животне средине препознатљива, и која би својим ауторитетом могла да одбрани став о искреној посвећености. Међутим, питање је у коликој мери су ове теме за њихове гласаче важне и интересантне. Другим речима на питању екологије они не могу ништа да добију, али, стиче се утисак да не могу ни много да изгубе, бар када је у питању број њихових гласача.
3. Kако објашњавате то што су поједини еколошки покрети успели да покрену велики број људи? Могли ли они мобилисати до сада пасивно бирачко тело да изађе на изборе?
Појава еколошких покрета је од велике важности. Истина, међу њима има и оних који су основани из политикантских разлога, без искрене жеље да се животна средине сачува и заштити од даљег урушавања. Сигуран сам да су у такви покрети у мањини. Међутим, сви они заједно успевају да код одређеног броја опозиционо оријентисаних грађана пробуде друштвени активизам. Тако пробуђени грађани, верујем да ће на наредне изборе желети да изађу. Гласаће за неко од еколошких удружења, уколико она на изборе изађу, за политичку странку која у свом програму има препознатљив еколошки карактер, или чак за политичку опозициону опцију без препознатљивог еколошког предзнака. Kод неких је животна средина служила само као средство за буђење опште политичке свести.
4. Представници академске заједнице јесу подигли свој глас против неких штетних пројеката, попут метроа и намере да се гради на подручју Макиша. САНУ се изјаснила о пројекту Јадар. Али је генералан утисак да су ипак Ваше колеге у целини биле суздржане. Kако то објашњавате?
Видели смо како је прошао Грађевински факултет, а готово свакодневно слушамо шта о проректору Ратку Ристићу говори власт. У јавности је доста заступљен став да је један од разлога дугог опстајања на власти једне овако и оволико лоше политичке опције индолентан однос и друштвени пасивизам српских интелектулалаца. На мети су највише наше водеће академске установе, САНУ и државни универзитети, пре свега овај наш у Београду. Да, у прошлости, посебно током деведестих година, наставници универзитета (заједно са студентима) и академици су били неупоредиво активнији, и по многима су били носиоци свргавања с власти диктатуре Слободана Милошевића. Данас су демократске слободе заједно са медијским слободама и независним деловањем институција, слично том периоду, на екстремно ниском нивоу. Врло је сложено питање зашто онда нема интензивнијег активизма међу српским интектуалцима. Појединци у Академији и на Универзитету својим деловањем као да покушавају да пробуде и остале. Морамо да се надамо да ћемо у томе успети.
5. Мислите ли да ће Одбор за заштиту животне средине који је формиран на Београдском универзитету помоћи да се стање поправи?
Свакако је добро што је такав одбор формиран. Мислим да ће га водити проректор, професор Ратко Ристић. Једном приликом смо дуго разговарали на тему малих хидроелектрана. Деловао је доста убедљиво. Тако да ја лично не сумњам у његову искреност. Да ли ће животна средина бити иницијална каписла на Универзитету, када је питању буђење наставника из зимског сна, као што су то била еколошка удружења на општем друштвеном нивоу, остаје да се види. Међутим, сигурно да власт неће бирати средства да то спречи.
6. Много путујете по Србији. Kакво је, по Вашем мишљењу, стање животне средине? Да ли је Рио Тинто наш највећи проблем како се сада чини?
Веома је важно да се у условима екстремно високе корупције у друштву спречи отварање рудника јадарита у српском Подрињу. Врло проблематичан технолошки поступак добивања литијума и његових соли из руде, формирање огромног јаловишта, девастирање на стотине хектара плодних ораница, упропашћавање хидролошког система целог једног региона, и све то уз срамотно ниску рудну ренту, чине цео овај пројекат неодрживим. Ми не можемо да будемо против развоја рударства у Србији. То јесте врло важна привредна грана, али под оваквим друштвеним околностима када се одлуке доносе нетранспарентно у кругу малог броја људи, под потпуно недефинисаним критеријумима, више је него ризично по друштво започињати било какав већи пројекат у Србији, а посебно отварати рудник овог типа и оволиког габарита. Спречавање отварања рудника јадарита на време би онемогућило отварање једног новог великог еколошког проблема у Србији. Међутим, тиме се не решавају они други бројни проблеми који се односе на квалитет и загађење свих сегмената животне средине. По питању квалитета ваздуха, вода и земљишта Србија је на европском зачељу. Највише се осећају и на здравље су најпогубније бројне загађујуће супстанце у ваздуху наших градова. С друге стране, највидљивији је расути комунални отпад по јавним површинама. Дивље депоније већ одавно су знак распознавања наше државе. Просто је невероватно да у времену када се о животној средини толико у јавности говори и пише, реално стање буде толико лоше. По мени је то врло сложен социолошки проблем. То превазилази оквире нас природњака, хемичара, еколога, биолога, физичара, физикохемичара, и дубоко залази у делокруг рада филозофа, социолога, историчара, психолога, па и лекара. Неопходно је са једног декларативног принципа прећи на јасно дефинисан и стратегијски приступ. Такав приступ морао би да обезбеди здравију и лепшу животну средину у Србији, на конкретан и ефикасан начин, како би резултати на терену били видљиви у што краћем року.
7. Замерате медијима што нису били заинтересовани за недавни научни скуп који је окупио водеће стручњаке. Kажите нам више о томе. У Новом Саду је у првој недељи децембра прошле године одржан велики европски научни скуп о хемији животне средине. Презентовано је око 150 научних радова аутора из Србије, региона, и скоро свих земаља Европске Уније. У врло тешким епидемиолошким условима скуп је организован на врло високом нивоу. Организатор је била Европска асоцијација за хемију животне средине, а локални организатори су били две реномиране академске институције, Матица Српска и Српско хемијско друштво. Нови Сад и цела Србија имали су прилику да виде шта је то најновије у области хемије животне средине у Европи. Међутим, изузимајући најаву на телевизији Војводине, две недеље пре почетка, један овакав скуп, упркос бројним позивима, није забележила нити једна новинарска екипа. И то баш у времену када се о екологији у Србији толико прича. Да ли је онда потребно коментарисати ниво искрености српског друштва када је у питању посвећеност здравој и лепој животној средини?
Др Бранимир Јованчићевић, професор на Хемијском факултету, Универзитета у Београду и потпредседник Демократске странке
Интервју објављен у дневном листу Данас