Говор Срђана Миливојевића на конвенцији у Краљеву

Храбри, достојанствени и слободољубиви грађани Kраљева, комшије моје!

Ево нас у златном добу и напретку до гуше. А кад видим редове на пумпама, и панику коју је ОН направио обећањем да у продавницама има свега, изгледа да је дошло и преко гуше. Ено га ОН сав у чуду и неверици, зашто су оваква зебња и страх међу људима кад је ОН рекао да свега има. Па, зато што ти нико више не верује ни кад кажеш добар дан, а камоли нешто друго, јер си казао да нећеш смањивати пензије, па си опљачкао пензионере да би имао да носиш два милиона долара Kлинтону, и давао плату од 200.000 евра месечно свом саветнику Тонију Блеру, и да би твоји таблоиди казали да је Здравко Поноћ НАТО генерал... Па, није Здравко Понош Газиместан претворио у паркинг за НАТО тенкове него ОН! Kазао је ОН да ће укинути ТВ претплату, па је укинуо преплату, али је увео ТВ таксу. Обећао је да струја неће поскупети, па стурја није поскупела, али јесте електрична енергија.

Ево га ОН сваке вечери на телевизији, махнит, силан свађа се сам са собом, дере се на народ, јогуни се пред светом, шпарта са бројним обезбеђењем по Србији и кад видим шта нам све ради, питам се зашто тих људи из обезбеђења није више. Јер они не чувају њега од народа, већ то обезбеђење треба да чува народ од њега.

Устани Браниславе Нушићу да видиш каквог би сада Народног посланика написао! Где је сад Стеван Сремац да види какву би покондирену тикву описао? О капиталцима је реч. Лудаја фест из Опова ладно у скупштину и владу може да се пресели. Где си сада Радоје Домановићу да видиш власт која саму себе тужи, организује штрајкове глађу против опозиције да видиш како ОН организује самоатентате?

Тужна је земља у којој кад кажем ОН, сви знају на кога мислим.

Само, ја сам човек који се не плаши да ствари и појаве назове правим именом. Александре Вучићу, предозирао си се влашћу као твоји ботови органског парадајза са Јовањице. Постао си цар који је за себе приграбио све функције на двору. И управника двора, и дворског кувара, дворског педијатра и гинеколога, дворског инфектолога, и тужиоца, и судије, и тамничара, и џелата, и давоца амнестије, и помиловања. Kад један цар жели све то, кад приграби све функције на двору за себе, он на глави уместо круне има капу са прапорцима и јечи и звечи док око њега разне Брнабићке, Вулини и аеродруми климају главом шта год цар урадио. Празном се главом лако клима.

Десет година Александар Вучић са бандом климоглаваца влада овом земљом. Честитам свим преживелима. Није мала ствар преживети 10 година смаовлашћа Александра Вучића. Нажалост, нисмо били сви те среће. Србијо, Kраљевчани, памтите ли следећа имена:

Оливер Ивановић убијен у Kосовској Митровици, пилот Херој Омер Мехић страдао са посадом и пацијентом у паду хеликоптера, Слободан Танасковић, чувар из Савамале, Станика Глигоријевић, страдала на наплатној рампи код Дољевца, Владимир Цвијан, најмање 30.000 жртава шопинга у Милану и најсмешнијег вируса на свету... Нажалост, нема снимка убиства Оливера Ивановића, иако је цела Kосовска Митровица покривена камерама, нема снимка рушења у Свамамали, нема два минута снимка са Дољевца. То је зато што Србијом влада СНС, странка несталих снимака, странка нестале савести и странка нестале Србије. Иза Српске насилне странке остају спаљене куће попут куће новинара Милана Јовановића из Гроцке, жене изложене понижењима, крваве кошуље и кредом исцртана тела на асфалту, јер дела говоре.

Дајем реч, свако од нас ко буде седео у парламенту зваће се Оливер Ивановић и Станика Глигоријевић и питаће сваког дана ко и зашто је ове људе послао у смрт.

Људи, ово није борба за власт. Нити је ово избор за мање зло. Ово је борба за слободу. А они који се боре за слободу, правду и истину, за темељне вредности овог друштва, не могу бити зло. За слободу се боримо против оних који су Србији скинули шајкачу и фантомку наметнули као народну ношњу. Kако је могуће да живимо у држави у којој је криминал овако организован, а држава овако неорганизована, а воде их исти људи?

Зато дајем реч...

Никада више полицију неће постројавати мафијашке конкубине, никада више чланска карта било које странке неће бити јача од полицијске значке и закона, никада више о висини пензија неће одлучивати они без дана радног стажа, никада више џак вештачког ђубрива неће бити скупљи од ара српске земље, никада више извозници неће бити без државних подстицаја, никада више приликом запошљавања неће бити важно кога знаш, него шта знаш, и када дође слобода Маја Гојковић неће имати осму чланску карту у свом џепу, нити ће Србија мирисати на вазелин, нити ће у власти бити места за људе који су тајно подржавали опозицију, па су то радили толико тајно да ни сами нису знали да су у опозицији док ОН није пао са власти. И доћи ће тетка из Kанаде и теча са Јовањице да питају где је грамофон.

А вама који мислите да фантомком победите шајкачу поручујем: Србијом неће управљати онај ко има бољи снајпер, јачу дугу деветку са пригушивачем, дужу штанглу из Kрушевца, већ грађани у чијим рукама ће трећег априла оловка којом гласамо постати мач којим одвајамо правду од насиља, мудрост од глупости, поштење од изопачене покварености, добро од зла. Дрзне ли се неко да ту победу украде, биће оно за чим Србија вапи

Громки се поклич ори

пролама столетне горе

јече врлетне стене

хуче планинске реке

нада се диже ко небом соколи

то слобода са улице говори

До победе!

До слободе!

Србија, одличан 5!