Говор Драгане Ракић у Панчеву (21.3.2022)
Добро вече Панчево, добро вече комшије,
Бар два пута недељно пролазим кроз ваш град, кад из Вршца путујем за Београд, тако да вас заиста доживљавам као комшије. Често свраћам у Панчево, јер имам пуно пријатеља и познаника и они су вечерас овде на бини и у публици.
Али ја не желим вечерас да се обраћам вама који сте дошли, јер шта бих могла ново да вам кажем, што ви већ не знате?! Ви јако добро знате ко је Бранко Маловић, ко је Дејан Симеуновић Симке, ко је Тешић, Сушец, Стевановић, Миланков, Маја Витман, Сандра Божић.
Још боље знате ко смо ми: ми који вечерас чиста образа и пуног срца стојимо овде пред вама!
Вечерас желим да говорим онима који нису овде. Онима који нису имали храбрости да дођу, а желе промене из корена. Онима који седе у околним кафићима и кришом нас гледају. Желим да се обратим свим онима које смо протеклих месеци звали да раде као чувари кутија на изборима, а они нам рекли да би радо, али не смеју, јер се плаше да ће изгубити посао. Желим да се обратим свим оним тапшачима по рамену који ми годинама говоре „Браво, свака част, само тако настави“, а кад им кажем „дођите, придружите нам се, помозите“ кажу ми – не смем, имам децу.
Вечерас желим да питам све оне паоре који су с правом били љути и блокирали пут Панчево – Београд, тамо неке 2011, јер су им биле мале субвенције од 12.000 динара, зашто ниједном у протеклих 10 година нисте блокирали тај исти пут, па ови су вам одмах смањили субвенције на 4.000 динара? Зашто не блокирате путеве сада када су цене дизела и вештачког ђубрива отишле у небеса? Знате шта ми кажу наши пољопривредници: Еее, ови су друго! Ови су мафија, ови бију, ови прете, ови пале комбајне и тракторе, ломе воћњаке! Не смемо!
Е, па браћо, паори видите, ми наставнице румунског, ми лекарке, ми библиотекарке, ми незапослене, ми пензионерке, ми срећно удате, ми срећно разведене и срећно неудате, ми са борама на лицу и са ожиљцима од царских резова по телу, ми нероткиње, ми са уморним ногама јер по цео дан стојимо за касама у супермаркетима, ми са огрубелим шакама и изломљеним ноктима од тешког физичког рада у фабрикама и на банатским њивама, ми које бринемо о деци и о старим родитељима ‒ ми се не плашимо! Ми смемо!
Ми не пристајемо на такву Србију!
Ми не пристајемо на прљаве и небезбедне улице Панчева, на кафиће у којима се у сред дана обрачунавају завађени мафијашки кланови!
Не пристајемо да се Панчево руши и да се зида без реда, док је један од инвеститора породична фирма градоначелника напредњака!
Не пристајемо да уместо професионалне ТВ Панчево, гледамо приватно гласило СНС-а које сеје лаж и мржњу међу људима!
Не пристајемо да се немилосрдно сече дрвеће и праве паркинг места!
Не пристајемо да се Тамиш дави у сплавовима који ничу без икакве дозволе!
Не пристајемо на Панчево у коме није било места за једну Нађу Хигл, светску првакињу у пливању!
Не одустајемо од тога да Kултурни центар у Панчеву понесе име Небојше Глоговца!
Не пристајемо на Панчево из кога најбоље одлазе, а долази најгора багра из криминалне организације зване Српска напредна странка!
Ми не пристајемо да нас свађају и деле, да нас уцењују и траже да се учланимо у СНС како бисмо добиле посао на одређено време у јавном сектору и радиле као чистачице, васпитачице, учитељице, наставнице, лекарке, службенице на шалтерима.
Ми се боримо да Србија буде земља у којој закон важи за сваког пођеднако, да никада више не буде недодирљивих.
Боримо се да Србија буде земља у којој ћете се запослити јер сте стручни и вредни, а не зато што сте члан неке странке!
Боримо се за Србију где ће здравствена заштита бити доступна свакоме и онима који живе у малим селима, исто као и онима у великим градовима.
Вратићемо веру људима да се исплати бити поштен и да се може достојанствено живети од поштеног рада!
Дошло је време да мењамо Панчево из корена!
Да ли ћемо успети зависи од нас самих, јер Панчево и Србија немају друге грађане осим нас. Ми смо њихови бедеми од овог надирућег цунамија безакоња, лоповлука, простаклука, распродаје, лажи и обмана.
Трећег априла је највећи устанак у Србији! Устаните тог јутра и изађите на биралишта. Заокружите 4 и гласајте за новог председника Србије Здравка Поноша, гласајте за републичку листу под редним бројем 5 за Kоалицију Уједињени за победу Србије!
Гласајте за себе, за сигурну будућност својих породица, за Панчево и Србију у којој ће се безбедно и срећно живети.
Жене, саборкиње, другарице, сестре, покажимо да су лице Србије ова наша насмејана, одлучна и храбра женска лица.
Од 3. априла само добре вести!
Пристајемо само на боре од смеха!
Живели! До победе!
Још боље знате ко смо ми: ми који вечерас чиста образа и пуног срца стојимо овде пред вама!
Вечерас желим да говорим онима који нису овде. Онима који нису имали храбрости да дођу, а желе промене из корена. Онима који седе у околним кафићима и кришом нас гледају. Желим да се обратим свим онима које смо протеклих месеци звали да раде као чувари кутија на изборима, а они нам рекли да би радо, али не смеју, јер се плаше да ће изгубити посао. Желим да се обратим свим оним тапшачима по рамену који ми годинама говоре „Браво, свака част, само тако настави“, а кад им кажем „дођите, придружите нам се, помозите“ кажу ми – не смем, имам децу.
Вечерас желим да питам све оне паоре који су с правом били љути и блокирали пут Панчево – Београд, тамо неке 2011, јер су им биле мале субвенције од 12.000 динара, зашто ниједном у протеклих 10 година нисте блокирали тај исти пут, па ови су вам одмах смањили субвенције на 4.000 динара? Зашто не блокирате путеве сада када су цене дизела и вештачког ђубрива отишле у небеса? Знате шта ми кажу наши пољопривредници: Еее, ови су друго! Ови су мафија, ови бију, ови прете, ови пале комбајне и тракторе, ломе воћњаке! Не смемо!
Е, па браћо, паори видите, ми наставнице румунског, ми лекарке, ми библиотекарке, ми незапослене, ми пензионерке, ми срећно удате, ми срећно разведене и срећно неудате, ми са борама на лицу и са ожиљцима од царских резова по телу, ми нероткиње, ми са уморним ногама јер по цео дан стојимо за касама у супермаркетима, ми са огрубелим шакама и изломљеним ноктима од тешког физичког рада у фабрикама и на банатским њивама, ми које бринемо о деци и о старим родитељима ‒ ми се не плашимо! Ми смемо!
Ми не пристајемо на такву Србију!
Ми не пристајемо на прљаве и небезбедне улице Панчева, на кафиће у којима се у сред дана обрачунавају завађени мафијашки кланови!
Не пристајемо да се Панчево руши и да се зида без реда, док је један од инвеститора породична фирма градоначелника напредњака!
Не пристајемо да уместо професионалне ТВ Панчево, гледамо приватно гласило СНС-а које сеје лаж и мржњу међу људима!
Не пристајемо да се немилосрдно сече дрвеће и праве паркинг места!
Не пристајемо да се Тамиш дави у сплавовима који ничу без икакве дозволе!
Не пристајемо на Панчево у коме није било места за једну Нађу Хигл, светску првакињу у пливању!
Не одустајемо од тога да Kултурни центар у Панчеву понесе име Небојше Глоговца!
Не пристајемо на Панчево из кога најбоље одлазе, а долази најгора багра из криминалне организације зване Српска напредна странка!
Ми не пристајемо да нас свађају и деле, да нас уцењују и траже да се учланимо у СНС како бисмо добиле посао на одређено време у јавном сектору и радиле као чистачице, васпитачице, учитељице, наставнице, лекарке, службенице на шалтерима.
Ми се боримо да Србија буде земља у којој закон важи за сваког пођеднако, да никада више не буде недодирљивих.
Боримо се да Србија буде земља у којој ћете се запослити јер сте стручни и вредни, а не зато што сте члан неке странке!
Боримо се за Србију где ће здравствена заштита бити доступна свакоме и онима који живе у малим селима, исто као и онима у великим градовима.
Вратићемо веру људима да се исплати бити поштен и да се може достојанствено живети од поштеног рада!
Дошло је време да мењамо Панчево из корена!
Да ли ћемо успети зависи од нас самих, јер Панчево и Србија немају друге грађане осим нас. Ми смо њихови бедеми од овог надирућег цунамија безакоња, лоповлука, простаклука, распродаје, лажи и обмана.
Трећег априла је највећи устанак у Србији! Устаните тог јутра и изађите на биралишта. Заокружите 4 и гласајте за новог председника Србије Здравка Поноша, гласајте за републичку листу под редним бројем 5 за Kоалицију Уједињени за победу Србије!
Гласајте за себе, за сигурну будућност својих породица, за Панчево и Србију у којој ће се безбедно и срећно живети.
Жене, саборкиње, другарице, сестре, покажимо да су лице Србије ова наша насмејана, одлучна и храбра женска лица.
Од 3. априла само добре вести!
Пристајемо само на боре од смеха!
Живели! До победе!