Говор Драгане Ракић на конвенцији у Сремској Митровици (2.3.2022)

Последњи пут сам пред вама,својим суграђанима, наступала пре тачно 30 година, давне 1992. када сам у хали Пинки у дресу КК „Срем“ играла неку од утакмица у оквиру Прве војвођанске лиге. Вечерас стојим овде пред вама, пуног срца, као кандидаткиња за народну посланцу на листи број 5, листи коју је предложила Коалиција Уједињени за победу Србије!

Ту давну 1992, никада нећу заборавити, већ је почео грађански рат у Југославији, моји другари матуранти митровачке гимназије одједном су се нашли пред животним избором – да ли да иду у војску, што је значило и одлазак на ратиште или да пробају да упишу неки од факултета који су ослобађали од одслужења војног рока. Преко ноћи смо сви одрасли и постали свесни колико је важно ко су људи који доносе одлуке у наше име. Колико је важно ко су људи на најважнијим политичким функцијама у држави који одлучују о нашим животима и судбинама.

Тада ми је мајка рекла нешто што памтим и дан-данас: „Срећна сам што немам сина. Не знам како бих преживела да морам да га шаљем у рат“. Не знам како су деведесете преживеле оне мајке чији се синови нису вратили са ратишта, не знам да ли сe to уопште може преживети, али знам да су исти они који су нас тада хушкали једне на друге и сада у Србији на власти! Исти они који су нас свађали са суседима и свађали са читавим светом и данас воде ову државу у пропаст! И ми то морамо да мењамо!


Не бих трошила речи на то ко су ови против којих се боримо, ко су ови огрезли у криминалу и корупцији – знамо се јако добро већ 30 година. Само ћу вам рећи да смо прошле недеље били у Мерошини и да смо се по ко зна који пут уверили да иза радикала Александара Вучића остаје пустош. У Мерошини је СНС уништила фудбалски терен, зарад своје политичке кампање, јер су на травнати терен сипали ризлу и ту оградили људе које су довезли аутобусима из читаве Србије да глуме некакву подршку Александру Вучићу! То је права слика овог криминалног режима: спремни на све – само да остану на власти, спремни да униште земљу, да застрашују и уцењују људе, да бесомучном пропагандом обмањују овај народ.

Вечерас желим да говорим о нама -
кандидатима за посланике на листи број 5, листи испред Коалиције „Уједињени за победу Србије“.

Знате, сви смо ми могли одавно бити Недимовићи, Весићи, Вулини, Чомићке, Михајловићке, сви смо ми могли скупо продати своју кожу ђаволу и куповати станове по Лондону или Београду на води или Новом Саду! Али ми смо изабрали да будемо бедем, да будемо штит грађанима од безакоња, отимачине, бахатости, нестручности, примитивизма, мржње.

Ми смо они који се нису продали, који се нису уморили, разочарали, који нису одустали да мењају Србију набоље! Ми смо једни од вас, живимо на исти начин као и ви, имамо исте плате, плаћамо исте рачуне, чекамо у редовима код лекара, храну купујемо на акцијама, а гардеробу на распродајама. Ми ћемо вратити веру људима да се исплати бити поштен и да је могуће живети достојанствено од поштеног рада!

Да би се у Србији боље живело, промене морају да буду из корена! Да бисмо то урадили, нису довољне само кадровске промене, морамо променти законе, морамо неке и лустрирати, морамо сви да заврнемо рукаве. Свако од нас мора дати допринос. Немамо резервну домовину! Немамо ни резервни живот!

Нико oд нас не мисли да ћемо успети преко ноћи. Садашња власт је разорила сваку сферу нашег друштва: и правосуђе, и пољопривреду, и културу, и просвету, и здравство, и спорт, све је обесмислила и обезвредила, све понизила, распродала, покрала – и требаће много времена и много труда да се ствари доведу на своје место. Али и најдужи пут почиње првим кораком. Тај први корак ћемо сви заједно направити 3. априла!

И за крај, морам да кажем још нешто. Сремска Митровица је град кошарке и сви кошаркаши, и ми бивши и ви данашњи, јако добро знамо да побеђује само онај тим који остави своје срце на паркету! Ми смо баш такав тим! Ми смо људи који не одустају! Ми смо једни од вас!

Изађи и гласај за листу број 5! Гласајте и за нашег председничког кандидата Здравка Поноша!

Мисмо се ујединили да би Србија победила! Ми смо се уједињили да би победио наш родни град – Сремска Митровица.


До победе! Живели!

Говор Дргагане Ракић у Сремској Митровици