Demokratska Stranka

Ријалити манир аутистичне какофоније која салату од речи баца у лице збланутог противника усвојена је као службени језик Србији и своју пуну афирмацију достиже у време предизборне кампање. Емисија или покушај емисије на Јавном сервису „Реч на реч“ испунила је суштину свог назива, јер реч једног потире реч другог, тон расте и прати температуру у студију, а пробирљиви српски гледалац мирне душе може потражити праве задругаре и праве вербалне окршаје без устручавања на ружичастим или срећним фреквенцијама.

Да би одговорили захтевима крвожедне публике регрути из чувене Академије младих лидера владајуће партије пролазе кроз сурови наставни програм елиминације и немилосрдну симулацију преживљавања у непријатељском ТВ студију. Модерна верзија политичке школе у Kумровцу попут нуклеарног реактора избацује напредне мутанте који добијају војни распоред односно телевизију и мету за одстрел, односно непријатеља кога треба неутралисати.

Један од најуспелијих експеримената те Франкенштајн лабораторије несумњиво је Невена Ђурић. Она је визуелно нешто најлепше што је режим икада понудио зомбираним гледаоцима и не би ме чудило да се врло брзо појаве беџеви на реверима СНС-бруцоша са чежњивим и наравно украденим (а како другачије?) слоганом „Невена, ожени ме“.

Феномен Невене Ђурић заслужује дубљу анализу, јер она није само навођени пројектил који је требало да дигне димну завесу испред опозиционих представника на националној фреквенци, што у контролној соби режимских спин доктора пали црвене лампице. Она се не уклапа у шему дизартричног, дезоријентисаног напредњачког медиокритета који је обукао супер одело, сео у своју (односно општинску, али то му дође на исто) суперБ шкоду, натанкао на рачун „фирме“ супер бензин до чепа и ко супермен долетео испред камере где није потребно много супер-памети, већ је довољно само добро искомбиновати кључне речи-нова радна места, најбољи у региону, највећи у новијој српској историји, председник Вучић пута десет, лопови из бивше власти.

Тајкуна Ђиласа спомени ако желиш додатни бонус или квиска. После одрађеног посла, попут спокојног џелата са белим оковратником, програмирани робот се враћа својим свакодневним задовољствима. Или спопада службенице општинске управе, или лети спортским двокрилцем, или купује раритете академског реализма за своју патриотску колекцију. Дакле, уобичајене хоби активности руководећег кадра.

Не, Невена не спада у категорију тих кондом-политиканата који служе за једнократну заштиту Вође током интимног односа са прљавом опозицијом. Невена верује или нас је убедила да верује у оно шта говори. Она искрено воли свог председника, она искрено стоји иза оног што незаустављиво декламује, она искрено мрзи оне који јој се супротстављају. Такав егземплар је редак не само у кадровској бази режима који неуздрман гура већ десету годину у седлу, већ и на опозиционој страни фронта где је понуда ограничена на пристојнити хипстере који се грозе дављења Београда јер не би да упрљају лакиране ципеле српским блатом или на шешељоидне бацаче клетви који галамом и простаклуком покушавају да прикрију сопствену немоћ и празнину.

Невена као војник-специјалац је ефикаснија, употребљивија и јефтинија од стандардног СНС бирократе који је остварио влажне снове и залепио посланичку пропусницу на шофершајбни или скупљеним кеширићима купио измишљени мастер (а што не и докторат) који му служи као бефел за такође измишљено начелничко место у општинској управи.
Зато је и уследила брзометна похвала напредног божанства које је уз пуно носталгије у Невени видело себе пре четврт века, само у бољем и паметнијем издању.
Ово је само потврдило феноменологију Ђурићкиног наступа.

Вучићу су потребни они који би га бранили због идеје. Сит је оних које мора да купује. Он је деспот аскетског типа који се окружио олигархијом хедониста. Свестан је да су плаћеничке војске несигурне и непоуздане, ма колико бројне и ма колико добро биле плаћене. Увек се може наћи неко други ко ће понудити већу цену. Он врло добро зна да љубав коју плаћа не може да победи мржњу коју бесплатно гомила код својих противника.
А Невена?

У праву је Вучић када јој трасира сопствени пут. И он је некада волео и веровао у погрешног човека, и он је некада попут пит-була кидисао на његове непријатеље, и њему се некада привиђала Србија на три мора. Тако је данас са Невеном. И она верује у погрешног човека, и она пуштена са ланца режи на оне који јој угрожавају газду, и њој се привиђа Србија на крову Европе.

Невена је своју незрелост надоместила заслепљујућом фасцинацијом, а свој его напумпала идеализованим својствима те фасцинације. Интројекцијом објекта обожавања у недовршену личност створила је либидинозно везу са својим узором, а таква врста идентификације је најизворнији облик емоционалне повезаности. Тај однос психички заробљеног следбеника чини спремног на бесконачну лојалност, велику жртву и потпуно искључивање савести.

На срећу она је млада и неизбежно је да ће доживети своју 2008.годину, односно тренутак када чак и таква психопатолошка веза пуца и када верник чини прастари грех издаје и својом вољом постаје отпадник. Да ли ће и како тај психички лом преживети, зависи од много фактора, али ако се испостави да је Вучић био у праву и да је она заиста његове реинкарнација у много, заиста много лепшем облику, онда је и после таквог пада пред Невеном светла будућност у српској политици.
Kаква ће наша у том случају бити, зна се. Навикли смо на понављање грешака и недопустива опраштања.

Аутор је лекар, члан Главног одбора Демократске странке

Текст објављен у дневном листу Данас