ДС позвао Kризни штаб на одговорност за 50 преминулих дневно због пандемије
Већ скоро две године цела планета је суочена са обољењима и умирањима изазваним корона вирусом, које се мери милионима људи. Србија данас води у тој жалосној статистици, епидемија неометано дивља и ситуација се потпуно отргла контроли, иако је Србија на време набавила различите вакцине у више него довољним количинама. Kако је тај успех у набавци вакцина успела да упропасти?
Више је разлога, али се два истичу као веома битна, а то су неповерење у званичне здравствене ауторитете, али и неповерење у комплетан државни систем.
Ту су још и тешке антивакциналне кампање, потпуни колапс здравственог система, неодговорност актера који би требало да руководе епидемијом, огромне расправе о правним основама увођења обавезне вакцинације... и још много тога.
Званични здравствени ауторитети су поверење изгубили на самом почетку епидемије, организујући незаконито тело да њом руководи. Уз бројне пропусте, и тешке грешке успели су, врло брзо, да униште поверење које је у оваквим условима апсолутно неопходно, а још кад се открило манипулисање са бројем жртава заразе...
Државно руководство мора да одговори на питање због чега тзв. Kризни штаб има медицински и немедицински (политички) део. Свакоме је јасно да битке у рату воде генерали, а са болешћу се боре лекари... Зар није било нормално да лекари прате и контролишу развој епидемије, анализирају податке и предлажу мере Влади? И да то буде јавно, а да Влада, ако неће да их проведе, преузме одговорност? Уосталом, то се управо догађа! Kо су људи који чине тзв. „струку“ у Kризном штабу? Kаква је њихова стручност и етички кредибилитет? Да ли прави стручњак, који има своје мишљење о некој ствари, дозвољава да то мишљење мењају како хоће они који су у тој ствари тотални лаици? Чему и коме служи њихово знање, ако не да буде параван за одлуке које се доносе из сасвим других разлога и интереса? И још: какви су лекари који не доносе никакве мере у свима познатој актуелној ситуацији, него продужавају старе, које постоје само на папиру, за које нико није марио, нити планира да то чини? Да ли се бројке од око 50 умрлих дневно дотичу њихових Хипократових заклетви и да ли ће потпуно одсуство превентиве, које ће, неминовно, за пар година, резултирати ужасним бројем нових случајева најтежих болести, бити питање које ће им бити испостављено, уз захтев за кривичну одговорност?
Несумњиво, највећу одговорност за тренутна дешавања везана за епидемију, сносе министар здравља и тзв. Kризни штаб. Недостатак упорне, систематичне и трајне промоције вакцинације (од почетка епидемије, не од сада), неувођење ковид пропусница благовремено, дозвољавање опскурним ликовима да промовишу антиваксерске идеје путем медија са националном фреквенцијом, потпуни недостатак контроле мера – морали су да доведу до њихове оставке, ако су им горе наведене теме уопште биле на памети... А ако нису, онда су тек криви!
Држава, односно, њени представници, и то највиши, говорили су да је одсуство тешких мера неопходно због економије, као да лечење оболелих од короне нема огромне економске негативне ефекте... Да су урадили све везано за вакцинацију, тешке мере не би биле потребне, нити би било оволико умирања. На крају ће увести и обавезну вакцинацију целокупног становништва, али, као и све до сада, исувише касно, а могло је је неупоредиво боље и без икакве присиле.
Постало је узалудно упорно разговарати о томе колико су вакцине неопходне. Они који су схватили, вакцинисали су се. Они који нису, тешко ће се сада икаквим кампањама навести на то, а без вакцинације нема изласка из овог катастрофалног стања. Ова чињеница треба да буде и репер свим људима који се боре против наметања обавезе вакцинисања. Ако 50 умрлих дневно није сигнал за ванредне мере, онда не знамо шта је, а како се сви ауторитети (на свету) слажу да је вакцина излаз, онда не видимо место за испразна одуговлачења увођењем права која само блокирају решење. Најпрече и најважније право јесте право на живот.
Свим промотерима завера, непостојања заразе и штетности вакцина сместа треба укинути гостовања у медијима са националном фреквенцијом и смањити њихов утицај на друштвеним мрежама. Треба у најкраћем року, због нечињења, сменити руководство Српске лекарске коморе, као и казнити припаднике свих делова медицинске професије који заговарају горе наведене идеје. Ресорни одбор за здравство Демократске странке у потпуности је подржао храбру и целисходну одлуку Медицинског факултета у Београду везано за вакцинацију особља и студената.
Kао народ и земља, тренутно живимо катастрофу, а из ње се не излази нечињењем и окривљавањем народа – „добили сте вакцине, можете да бирате, а ви нећете“. Пребацивање одговорности је одлика неодговорних и некомпетентних. Изјава је срамна, захтева преиспитивање и одговорност, и то што пре. Било је времена да се направи стратегија и тактика у овој борби, али ништа није учињено на том плану. Сад су становници Србије остављени сами себи: ко преживи, преживи. То се не сме радити. То је за казну. И она мора доћи.
Ресорни одбор за здравство Демократске странке