Demokratska Stranka

Драге социјалдемократкиње и социјалдемократе,

Србија као и читав регион суочава се са многим изазовима, а један од горућих проблема свакако јесте загађења животне средине и многобројне негативне последице које оно доноси. У Србији је стање додатно сложено, јер државом управља организовани криминал који онемогућава да се било који друштвени проблем реши успешно и на корист грађана Србије. Никада се у историји Србије није десило оно што се дешава управо данас - да људи из врха државе тако отворено сарађују са криминалом.

Из извештаја Европске комисије, Фридом Хауса, Репортера без граница, Транспаренси Интернешенала, и најновијих “Пандориних папира” можете да сазнате да у Србији нема владавине права, да се крше људске и мањинске слободе, да институције не функционишу, да нема слободних медија, да нема политичког плурализма, да нема услова за одржавање слободних и поштених избора, да нема никаквог напретка на путу Србије ка Европској унији, па тако нема ни решавања нагомиланих проблема из области заштите животне средине. Kако можемо веровати властима, који нису у стању да изграде километар аутопута без коруптивних скандала, да ће бити искрено посвећени спровођењу циљева Зелене агенде?! Сви морамо имати на уму да нема одрживог развоја, без демократије!

Широм западног Балкана ниво загађења ваздуха, земљишта, површинских вода је веома висок. Загађење, пре свега, треба да се сагледа из перспективе утицаја на здравље, али је важно и да се сагледа могући утицај на социјално-економску перспективу становника. То се нарочито односи на регионе који су карактеристицни по експлоатацији угља. У Србији постоје такви региони у којима готово већина становника ради у енергетском сектору, у индустрији угља. У Србији 70% електричне енергије још увек добијамо из термоелектрана на угаљ, а управо те телмоелектране су препознате као највећи загађиваћи, посебно ваздуха. Само у 2016. години 16 термоелектрана на Западном Балкану са укупно 8 GWh емитовало је више загађења сумпор-диоксидом него све европске термоелектране на угаљ (250 са укупно 156 GWh), као и пођеднако забрињавајуће нивое честица (ПМ2.5 и ПМ10) и азотних оксида.

Загађење ваздуха из ових термоелектрана се не задржава унутар граница Западног Балкана и због тога је потребна заједничка акција свих држава Западног Балкана и чланица ЕУ да би се овај проблем решио.
Тренутна власту Србији планира изградњу нових термоелектрана са оправдањем да су постојећа постројења дотрајала и да их треба заменити савременијим која имају мање емисије штетних гасова. То свакако није добар начин да смањимо емисије и да се крене са процесом енергетске транзиције, како  би могли да пратимо остатак Европе. Србија и уопште, подручје  Западног Балкана је територија која ће бити јако погођена климатским променама. Већ сада смо у прилици то видимо кроз смењивање дужих сушних периода са обилним падавинама које понекад изазову поплаве, пример за то су екстремне поплаве у Србији 2014. години.

У складу са преузетим међународним  обавезама као и Зеленом агендом за западни Балкан, а у вези са смањењем емисија гасова  стаклене баште, неопходно је да надлежне институције и министарства  крену у израду интегрисаног енергетског и климатског плана који ће садржавати националне циљеве у смислу декарбонизације, обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности и енергетске сигурности. Тај посао мора бити јаван и транспарентан, јавност треба да се укључи у најранијој фази израде плана, како би се постигао друштвени консензус око овог изузетно значајног питања. Неопходно је укључити професионалце из ове области, цивилно друштво, привреду, синдикате, локалне самоуправе,  како би се план израдио у складу са потребама друштва и начелима одрживог развоја. Уколико желимо да идеја одрживог развоја успе, не смемо дозволити да пројекти намењени овом циљу постану део коруптивних малверзација!

Србија је потписивањем Зелене агенде за Западни Балкан потврдила своју обавезу ка циљевима климатски неутралне Европе до 2050. Тиме је потврдила и своју (за сада само декларативну) посвећеност даљем, заједничком раду на декарбонизациј енергетског сектора са ЕУ и партнерима са Западног Балкана. Србија се обавезала да усклађује своје јавно-политичке циљеве са циљевима ЕУ потписивањем неколико међународних споразума: Споразума о стабилизацији и придруживању, Париски споразум, Уговор о оснивању енергетске заједнице, Зелену агенда за Западни Балкан, Архуску конвенцију. Сматрамо да је Влада Србије у обавези да што хитније донесе јасан план како планирају да изведе гашење термоелектрана које користе угаљ и прелазак на обновљиве изворе.

Доношењем плана  омогућује се да  поступак транзиције буде праведан, да се припреме алтернативна и адекватна радна места за  запослене у индустрији угља у смислу преквалификација оних који већ раде на тим пословима и усклађивање образовног система са циљевима  и потребама Зелене агенде.  Пошто су поједини региони орјентисани искључиво  на рад у ископавању угља треба планом обухватити и помоћ локалним самоуправама у развоју других грана привреде да не би дошло до исељавања становништва.

Много већи изазов за енергетску транзицију у Србији представља онај део популације који спада у најсиромашнији део станвништва и по правилу живи у руралним областима. Енергетско сиромаштво се најчешће процењује кроз удео прихода која домаћинство троши за енергију. Тај појам (концепт), међутим, има знатно шире значење. Енергетско сиромаштво ограничава (кочи) економски, социјални и културни развој и напредак друштва, доприноси увећању социјалних разлика и друштвених неједнакости, а сиромашне и неразвијене гура у још веће сиромаштво и губитништво.Да би се ухватили у коштац са овим проблемом потребна је размена знања, дефинисање успешних модела помоћи, солидарност и заједнички приступ. Управо ови делови друштва су најподложнији утицају политичке манипулације од стране носилаца недемократских и тоталитарних тенденција у српском друштву.

Визија развоја руралних подручја држава чланица ЕУ истиче биоекономију као један од највећих привредних сектора који могу имати улогу у предстојећој енергетској транзицији Уније. Биоекономија покрива све секторе и системе који се ослањају на биолошке ресурсе. Она укључује и повезује све секторе примарне производње који користе и производе биолошке ресурсе (пољопривреда, шумарство, рибарство и аквакултура). То би могло бити једно од решења за зелену транзицију држава на Западном Балкану.

Зелена транзиција, дигитализација и солидарност су означене као кључне осе будућег развоја држава чланица ЕУ. Могуће је размишљати о програму помоћи државама Западног Балкана који бисмо могли симболични назвати Маршалов зелени план за Западни Балкан. Kао што је Маршалов план окренуо нову страницу у развоју западноевропских држава после Другог светског рата тако би и овај план могао да отвору нову перспективу за државе западног Балкана. Удаљимо се од траума ратова 90-тих, национал-шовинистичке реторике, организованог криминала, сиромаштва и заједно кроз сарадњу, ослањајући се на савремене технологије отворимо перспективу мирног и просперитетног живота за наше грађане и наша друштва.

У Србији се, нажалост, није далеко одмакло у имплементацији Зелене агенде. Kао што сам већ напоменула, основни проблем је висок ниво корупције и заробљене институције, и то је разлог зашто ми нисмо још увек у могућности да пратимо светске трендове у енергетској транзицији ка обновљивим изворима енергије. И не само да не пратимо трендове, него смо у ризику да склизнемо о озбиљно енергетско сиромаштво! Ове проблеме ћемо моћи успешно да решавамо тек када дође до смене актуелног аутократско-мафијашког режима у Србији.  На том путу нам је веома важна подршка социјалдемократских странака из региона и Европе и ја вас позивам да будете подршка грађанима Србије у њиховој борби за достојанствен и здрав живот. Не заборавимо, нема одрживог развоја без демократије!
Желим вам добро здравље пре свега и да никад не одустанемо од мењања света набоље!

Драгана Ракић, потпредседница ДС