Драгана Ракић: Доказ линча чланова ДС
Бранко Чечен, уредник ЦИНС-а, гостујући у емисији „Иза вести“ Данице Вученић и одговарајући на њено питање шта види као „прагрех“ правосудних институција, односно која је то прва афера од када државне институције почињу да ћуте на очигледна кршења закона, рекао је да је то „хапшење преко 400 активиста Демократске странке одмах након доласка Српске напредне странке на власт, од чега је можда на крају пала једна пресуда, што значи да је правни систем злоупотребљен за политички обрачун“.
„То је била ситуација после које је, мени барем, било јасно да ствари неће ићи по закону и по праву“, закључио је Чечен.
Ми, демократе, веома се добро сећамо те давне 2012. године и почетка ерозије свих државних институција и друштвених вредности чије последице данас живимо.
Тада почињу „прагреси“ режимске пропаганде, сатанизација и криминализација политичких неистомишљеника кроз таблоиде, подношење лажних кривичних пријава, хапшење недужних људи пред камерама и фотоапаратима ради стицања јефтиних политичких поена и вођење намонтираних судских процеса.
Тада се члановима Демократске странке судило у медијима и проглашавани су кривим пре почетка било каквог судског процеса и то су биле ударне вести.
Данас доношење правоснажних ослобађајућих пресуда након вишегодишњих мрцварења по судовима изазива само мук тих истих медија.
Један од тих 400 демократа и невиних људи против кога се воде политички мотивисани судски спорови јесте Војислав Јаношевић, бивши председник општине Сурчин.
Његов једини грех је што је частан и поштен човек, што бављење политиком доживљава као рад за опште добро и што се није ни за милиметар повукао пред сурчинским криминалним кланом који је након 2012. године своје ухлебљење нашао у врху локалне СНС власти.
Kада слушате Војислава док вам прича о деветогодишњем паклу кроз који пролазе он и његова породица, учини вам се да је то пре сценарио за некакав филм где се мафија удружена са корумпираним људима из правосуђа и локалне самоуправе обрачунава са обичним грађанима.
Има ту свега: од уништавања аутомобила, скидања акумулатора, бушење гума, развлачења транспарента у центру Сурчина са поруком „Војица је лопов“, два незаконита хапшења и боравка у затвору, до насртања колима и отворених претњи убиством.
А онда вас прође језа, јер схватите да то није филм, него наша застрашујућа свакодневица, да се то дешава вашим пријатељима, комшијама, свима онима који нису пристали да савију кичму пред режимом Александра Вучића.
Није злоупотребљавао службени положај, није злоупотребио општински буџет, поступао је у интересу свих грађана општине Сурчин – тако у најкраћем гласи пресуда Апелационог суда којом је правоснажно ослобођен Војислав Јаношевић.
То је само формално потврда онога што знају сви у Сурчину и сви ми који познајемо и сарађујемо са Војиславом Јаношевићем – реч је о човеку високог личног и професионалног интегритета и необичне храбрости који је успео да докаже своју невиност пред судом и да се одбрани и преживи сурчински напредњачко-мафијашки клан.
Док се власт 2012. године бавила хапшењем невиних људи и прогањањем политичких неистомишљеника, исте године је на предлог Министарства правде са Николом Селаковићем на челу Скупштина усвојила Закон о амнестији.
Закон је усвојен без јавне расправе и по хитној процедури. Применом овог закона на слободу је пуштено око 3.600 затвореника од њих 8.000, колико их је у том тренутку било у затворима.
Дакле, тада је ослобођена готово половина затвореника. Овај акт милости за учиниоце различитих кривичних дела било је једно од предизборних обећања ондашњег кандидата за председника Томислава Николића.
Данас гледамо и живимо његове последице.
Не знамо да ли су људи који годинама малтретирају и прогоне Војислава Јаношевића били обухваћени амнестијом.
Да ли су локалне кабадахије и мали Вучићи којих има у свакој месној заједници, који у црним џиповима без таблица патролирају уздуж и попреко по Србији, били међу 3.600 амнестираних затвореника?
Одговор на ово питање још не знамо.
Међутим, сасвим је довољно да за ово постоји реална могућност.
Порука коју нам криминална организација у народу позната као Српска напредна странка јасно шаље од првог дана од кад је дошла на власт јесте да су насиље и криминал дозвољени, опростиви и да се могу инструментализовати у политичке сврхе.
Ову застрашујућу и дубоко антицивилизацијску поруку смо можда пре свих добро чули и разумели ми у Демократској странци. Свесни пред каквим амбисом се као друштво налазимо, ми немамо дилему – једино решење је бескомпромисна борба против мафије. До краја. Њиховог или нашег. Баш као што је то својим личним примером показао и наш саборац Војислав.
Ауторка је потпредседница Демократске странке
Текст објављен у дневном листу Данас