Даниел Ковачић: Пољопривредници не треба да куцају на врата градоначелника

Суботички пољопривредници су резигнирани, разочарани, не верују да се било шта може променити пошто су на сваким вратима на која су закуцали или били преварени или враћени који степеник ниже.
Сада, са временске дистанце од непуна два месеца, можда можемо сумирати резултате протеста пољопривредника како у Србији, тако и у Суботици.

Иако је у почетку изгледало као да је у питању заједнички подухват, на крају се испоставило да су суботички пољопривредници ипак имали конкретнији и јаснији циљ него њихове колеге из остатка земље.

Веровали су да су се протесту прикључили највише због остваривања права на субвенцију (која је данас практично ирелевантна у односу на период од пре десетак година), као и због кључног, локалног проблема везаног за сушу, а тек делом због тренутних проблема везаних за актуелне цене на тржишту. Суботица је један од региона највише захваћених сушом, непогодом за коју у овом тренутку не постоји решење, осим финансијске подршке која мора бити омогућена кроз помоћ државних органа.

Та помоћ изостаје.

Та помоћ, најављена, обећана, чак и уоквирена Споразумом од стране Владе, у пракси не функционише. Откупљивачи кажу „нека вам плати ко вам је обећао“, министарство покушава да избегне плаћање разлике у цени сунцокрета од 65 до 73 динара тако што планира да исплати само део површина наведен у Трезору, а не сваки килограм, обећану премију за млеко је спустило са 15 на 10 динара по литри…

Све у свему, оно што је било договорено – није оно што је наведено у Споразуму. Нека удружења блиска (или чак и део) СНС-у су то потписала, док руководство Иницијативе за спас пољопривредника и, још важније, суботички пољопривредници нису. Али, склонили су блокаде и отишли на њиве. Само да би остали преварени.

Нешто слично десило се и у Суботици.

Након неколико састанака са градоначелником Стеваном Бакићем, након одласка у Владу и састанка у Покрајинској влади, суботички пољопривредници су добили усмено упутство о процесу проглашења елементарне непогоде: тај процес почиње у локалној самоуправи. И сам закон каже тако.

Десетак дана након састанка у Покрајинској влади, заиста је стигао допис који налаже да се започне са процесом формирања комисија за процену штете и да се након тога упути захтев Влади за проглашење елементарне непогоде.

Видно незадовољан, градоначелник Бакић одбија да започне тај процес уз изговор да је то „против закона“, да извештај РХМЗ-а каже да суше није било и да чека да му стигне налог од републичке Владе да започне процес.

Као прво, чудно је да градоначелник каже да је налог његовог страначког колеге и на неки начин претпостављеног, председника Покрајинске владе Игора Мировића, противзаконит и да му налаже да ради нешто што није у складу са правилницима, што имплицира да неко од њих двојице или не зна свој посао или свесно подстиче противзаконите радње.

Као друго, зар заиста треба да верујемо припадницима странке који без проблема изнесу резултате избора пре Републичке изборне комисије и баш ти резултати постану валидни, да сада неће „наштеловати“ и извештај РХМЗ-а?

Као треће, када би и стигао налог из републичке Владе, да ли би градоначелник и онда имао право да одбије да започне поступак или би једноставно одуговлачио и чекао да усеви буду почишћени са њива, како процена штете не би могла ни да се утврди?

Због чега градоначелник одбија да помогне пољопривредницима док се у суседним општинама увелико ради на покушајима проглашења непогоде?

Обећао је помоћ и да ће учинити „све што је у његовој моћи“, а сада нити помаже нити је, чини се, његова „моћ“ нешто битно. Тачније, у питању је немоћ, страх да се ни случајно не успротиви било коме из Владе, било коме ко би му замерио нови намет за буџет као вид помоћи, било какву олакшицу или субвенције, регрес за гориво или вештачко ђубриво – све оно што важи и вреди у земљама региона.

Наш градоначелник се плаши да стане на страну грађана пошто иначе здушно подржава паразитску политику коју спроводе Влада, владајућа странка и њен председник. Зашто паразитску? Па једноставно: Влада РС паразитира на економијама суседних земаља које субвенционишу тамношње пољопривреднике, а такође паразитира и на мукотрпном раду својих пољопривредника којима не исплаћује дефицит између приозвођачке и продајне цене производа.

То значи да у исто време домаћи произвођач мора да прода по ценама у окружењу, а држава Србија опет има јефтинију храну захваљујући субвенционисаним ценама пољопривреде у региону. И све док је тако, Влада РС ће без трошкова (субвенција) имати релативно јефтину храну захваљујући притиску на цене земаља окружења. И због тога градоначелник не сме да врши притисак на буџет, јер изгледа да није посао Владе да брине о својим грађанима, него је то на пољопривредницима.

Суботички пољопривредници су резигнирани, разочарани, не верују да се било шта може променити пошто су на сваким вратима на која су закуцали или били преварени или враћени који степеник ниже.

Оно што у овом тренутку можда не знају је да не треба да се плаше, не треба да спуштају главу нити да узмичу, треба да буду истрајни у својим ставовима и да буду сложни, да их првом следећом приликом буде још више и да не треба да куцају на врата градоначелника. Тај човек не жели да им помогне. Да жели, пронашао би се начин да се утврди штета и да се помогне у јесењој сетви, која је већ увелико у току. Не би се тражио разлог за нечињење, него би се пронашло решење. Суботички пољопривредници немају искреног саговорника у њему.

Али постоји нешто што имају: имају подршку Суботичана, имају подршку госпође која им је за време протеста (скоро) сваког јутра доносила кафу, безброј пролазника који су их храбрили, доносили храну и пиће, мноштво позитивних коментара на друштвеним мрежама који су им давали подршку и којима није сметало да Штросмајерова улица буде повремено затворена за саобраћај.

Суштина је да су и грађани који се не баве пољопривредом осетили да је тренутак превише тежак, да су ваљда сви осим градоначелника Бакића схватили да у Суботици није пала киша месецима и да је било топло. Заиста топло. Тачније, био је то најтоплији талас у Европи од како се бележе мерења. А ако градоначелник то није разумео, тешко ће разумети и проблеме пољопривредника.

Даниел Ковачић је пољопривредник и председник Ресорног одбора Демократске странке (ДС) за пољопривреду.

Извор: Маглочистач