Број пријављених за професорске смерове углавном једноцифрен, ускоро школе остају без наставника
Тако се на новосадском универзитету за смер професор математике пријавило само 3 кандидата на 50 места, да предаје физику жељу је имало 2 кандидата, биологију 4, а хемију само 1 матурант. На београдском универзитету, за смер професор математике и рачунарства пријавило се само 8 ученика, док 5 матураната жели да буде наставник хемије. На нишком и крагујевачком универзитету не постоје на основним студијама посебни наставни смерови. У Крагујевцу се тек на другој или трећој години студија одлучује за модул, а за све математичке модуле се укупно пријавило свега 27 кандидата, а за све модуле физике само 7 матураната. Питање је да ли ће било ко од њих, када буде време за то, уопште одабрати наставни смер. Слично је и са хемијом и биологијом. На Универзитету у Нишу се тек на мастер студијама студенти математике и физике опредељују за смер, међу којима су и професорски. Велико питање је колико ће од 17 кандидата на математици и само 6 на физици изабрати касније да буду наставници.
"Када читаву деценију понижавате и систематски уништавате образовани систем, онда је потпуно природна последица да мало ко жели да буде професор. Плате наставника испод републичког просека и вишегодишњи рад на одређено су главни узроци пропасти образовног система. Питамо Владу Србије ко ће предавати нашој деци? Од министра Ружића тражимо тачан број оних који сада предају у основним и средњим школа без одговарајућег образовања. Тај број је већ сада велики, а за пар година ће зборнице бити празне. Демократска странка је и раније тражила да Влада Србије усвоји мере које ће зауставити пад интересовања за професорске смерове, али је очигледно да је њима образовање на последњем месту. А како и не би било, јер је за њихово одржање на власти - управо образовање највећа претња," закључио је председник Ресорног одбора Демократске странке за образовање Горан Радојев.
Информативна служба Демократске странке